Piloti su dobro uvežbani profesionalci koji upravljaju avionima i helikopterima kako bi prevezli putnike, robu, poštu, unesrećene, gasili požare, prašili useve ili pomagali u pronalaženju kriminalaca. Većina pilota ipak upravlja avionima za prevoz putnika, robe i pošte. Osim u malim avionima, posadu obično čine dva pilota. Kapetan upravlja avionom i odgovoran je za ostalo osoblje prilikom leta. Drugi pilot – kopilot pomaže kapetanu u komunikaciji s kontrolom leta, u praćenju instrumenata i u upravljanju avionom. Pilot i kopilot pre polaska pažljivo planiraju svaki pojedini let. Pomno proveravaju avion, kako bi bili sigurni da su motori, instrumenti s komandne ploče i ostali sistemi ispravni. Proveravaju jesu li prtljag i roba ispravno ukrcani s obzirom na ravnotežu aviona. Kontaktiraju s dispečerima (otpremnici letova) kako bi saznali kakva ih vremenska prognoza očekuje prilikom leta i na odredištu. Na osnovu tih informacija biraju rutu (pravac putovanja), visinu letenja i brzinu leta, kako bi let bio najsigurniji, najudobniji i najbrži. Kad su uslovi leta ispod minimuma, tada kapetani u saradnji s kontrolorima leta i dispečerima usaglašavaju let s ostalim vazdušnim prometom. Poletanje i sletanje najteži su delovi leta i zahtevaju uigran rad kapetana i kopilota. Kad avion ubrzava pri poletanju, kapetan se usredsređuje na pistu, a kopilot pažljivo prati komandnu ploču. Proračunavanje brzine koja je potrebna da bi avion mogao da leti zahteva razmatranje visine aerodroma, spoljne temperature, težine aviona i brzine i smera vetra. U trenutku kad avion dostigne brzinu poletanja, kopilot o tome izveštava kapetana koji upravljačem podiže nos aviona. Let je sam po sebi relativno jednostavan, osim ako je vreme loše. Piloti uz pomoć autopilota i ostalih kompjuterizovanih instrumenata za upravljanje letom usmeravaju avion u skladu s planiranom rutom. Kontaktiraju s kontrolama leta koje preleću. Kontinuirano i pažljivo motre komandnu ploču kako bi proverili količinu preostalog goriva, stanje motora, sistema za rashlađivanje i održavanje pritiska vazduha i ostalih važnih sistema. Mogu tražiti promenu rute ili visine letenja, ako je let teži nego što se očekivalo. Tada se savetuju s kontrolom leta, pa ako su piloti na drugim visinama prijavili bolje uslove, traže promenu visine leta. Ista procedura se primenjuje kako bi se izbegao vetar koji duva u nos aviona i pronašao vetar koji duva u rep, jer se tako povećava brzina i smanjuje potrošnja goriva. Visinomer im govori na kojoj visini lete, pa tako određuju je li ta visina sigurna s obzirom na planine i druge prepreke. Specijalizovani navigacioni instrumenti i specijalne karte omogućuju im da tačno odrede gde se nalaze. Ostali instrumenti pomažu im u održavanju smera sve do same piste i u sletanju kad ne mogu videti pistu. Kad slete, piloti moraju da ispune obrasce o letu koji se dostavljaju dispečerima. Dužnosti koje se ne odnose direktno na letenje zavise od toga za koga piloti rade. Oni zaposleni u malim klubovima ili kompanijama koje nisu redovni avioprevoznici brinu se i o točenju goriva, pomažu putnicima pri ukrcavanju, čak i vrše manje popravke aviona. Piloti u avionskim kompanijama koji su redovni prevoznici imaju mali opseg poslova koji nije vezan za letenje, a odnosi se uglavnom na ispunjavanje formulara o putnicima i letu. Iskusni piloti podučavaju studente teoriji letenja i letenju na simulatorima aviona i demonstriraju upravljanje avionom ili helikopterom i u skladu s kompanijskim propisima kontrolišu rad svojih kolega. To su instruktori letenja.

Dodajte Vaš CV / POSLOVNU BIOGRAFIJU, kliknite na https://najboljekompanije.com/dodaj-cv/